Temperament i karakter Maine Coon mačaka

Nežni džin je mačka idealna za porodicu s decom i eventualno još nekim ljubimcem, jer je vesela, druželjubiva i veoma radoznala.Smatra se i jednim od najinteligentnijih predstavnika mačjeg roda. Naša prva mačka je stigla u naš dom kad je mlađa devojčica tek učila da hoda i prvi koraci su napravljeni u društvu s mačkom. Ime odgajivačnice je proisteklo iz njene fascinacije njegovim ogromnim šapama i stalnog ponavljanja tab-tab, što je bio uzvik divljenja prema tim ogromnim čupavim šapama, koje su toliko nežne da ona nikada nije dobila nijedu ogrebotinu. 

Radoznala je i teško ćete neki kućni posao da uradite bez nje. Želi da bude vaš pomoćnik u svim aktivnostima. Često ćete ostati i bez neke sitnice koju ćete nakon određenog vremena pronaći na tajnom mestu vaše mačke. Velike šape su izuzetno vešte pa će lako naučiti da otvara police, vrata, a obožava da vam vraća bačene loptice. Vaše goste će veselo dočekivati na ulaznim vratima a biće veoma srećna ako rešite da porodicu proširite još nekim ljubimcem.  Može se reći da je to mačka idealna za kuću, balansiranog temperamenta, dovoljno razigrana da možete da uživate u zajedničkim aktivnostima, a nimalo agresivna niti glasna da bi remetila vaš uobičajen stil života.

Radoznalost, i jaki lovački instikti mogu da budu opasni po mačku, pa morate voditi računa o svom ljubimcu dok ste napolju. Šetnja na otvorenom bez nadzora  i kontrole je nedopustiva, jer mačka nije svesna opasnosti koje je okružuju, a uvek imajte na umu da ova mačka može da skoči u visinu ili dužinu mnogo više od prosečne mačke.

Za razliku od većine ostalih rasa koje zimu radije posmatraju kroz prozor, i s radijatora, Maine Coon će uživati u snežnim radostima i sa zadovoljstvom vas pratiti u šetnjama po snegu, zahvaljujući  svom gustom, bogatom krznu.

Bićete iznenađeni i glasom mačke. To je visok, nežan i cvrkutav zvuk, kakav ne biste očekivali od jednog džina. Ali zvuk predenja je veoma glasan i često udružen s mumlanjem kojim izražavaju najveće zadovoljstvo.  Još kad se propne na zadnje šape, pozivajući vas na igru, imaćete osećaj da je ispred vas meče.

Vole vodu i uživaju da se igraju s njom. U posudu s vodom obično prvo umoče šape, pa tek onda piju. Smatra se da je to navika ostala iz vremena kad su živeli u divljini i pili vodu iz potoka.  Svaka igračka je zanimljivija ako je pre upotrebe natopljena vodom.

Ženke su ozbiljnije i u početku rezervisanije, dok se ne vežu za vlasnika. Kad steknete njeno poverenje, imaćete najodanije ljubimca kome neće promaći nijedna promena vašeg raspoloženja. Mužjak ostaje mače celi život, razigran i pomalo smešan, pogotovo kad zacvrkuće. 

Zbog izuzetno krupnog rasta, ova rasa dugo i sporo sazreva tako da punu veličinu i zrelost dostiže tek između treće i četvrte godine.

Standard Maine Coon rase

Standard Maine Coon-a podrazumeva  mačku  izuzetne elegancije i snage, divljeg izgleda i veoma nežne i pitome naravi. Mužjaci imaju od 8 do 12 kg, a ženke od 4 do 7. Iako teška mačka, ne sme da bude debela, čak i mužjaci od 12 kg moraju da izgledaju vitko i graciozno. Telo je pravougaono, snažnih, dugih nogu i dugog mišićavog vrata. Šape su okrugle, s čupercima krzna koji omogućavaju trčanje po snegu. Rep je dug, minimalno koliko i telo, raskošno kitnjast.

 Grudni koš je snažan i širok, pogotovo kod mužjaka. Dlaka je bujna, troslojna i poluduga, da bi štitila maču u ekstremno hladnim staništima. Različite je dužine, oko vrata je duža, tako da ostavlja utisak grive, takođe i oko ekstremiteta dok je na leđnom delu kraća.  Iako duga, dlaka je laka za održavanje, dovoljno je četkanje jedanput sedmično.

Kontura glave je četvrtasta, zbog brade i nosa koji moraju da grade kvadrat, mana je ako je prednji deo šiljat.  Poželjna je što  dublja brada i široka njuška koje stoje pod pravim uglom, a nos kod čela mora da ima jasno izražen prelaz, linija nosa i čela ne sme da bude ravna, već jasno odvojena. 

Uši treba da su velike i visoko plasirane, razmak između  je otprilike jedna širina uveta u korenu. Važno je da su uši dobro odlakane i da na vrhu ušiju ima dosta dlačica, tzv. linksova, koji pojačavaju njen divlji izgled čineći je sličnom risu. Oči treba da su između okruglog i  bademastog oblika. 

Mogu da budu jednobojne i  s tabby šarom, sa belinama ili bez njih. Dozvoljene boje su crna ili smeđa, riđa i njihove razblažene varijante, a to su plava i krem, kao i silver i potpuno bele mačke. Dozvoljene su sve boje očiju.

Poreklo Maine Coon mačke

Maine Coon je rasa prepoznatjiva po svojoj izuzetnoj veličini, divljem izgledu i blagom temperamentu zbog čega je nazivaju „nežnim džinom“. 

Potiče iz američke države Mejn, s prostora  poznatog po hladnoj klimi i oštrim zimama, gde su opstajale samo najsnažnije i najkrupnije mačke. Morale su da imaju dugo i gusto krzno koje  štiti od hladnoće i ne propušta  vodu,  krupne i okrugle šape s čupercima krzna i kožicama između prstiju da bi mogle brzo da trče i ne propadaju u sneg, duge uši s bogatim čupercima na vrhovima i dug i bogat rep koji mogu da obaviju oko sebe i ugreju se dok spavaju. Ovakve mačke stanovnici Mejna su gajili još u 19. veku, živele su na farmama, i lovile  zečeve, ptice  i ostalu sitnu divljač.

Poreklo  rase je pomalo mistifikovano, postoje razne legende i priče koje pokazuju koliko je rasa fascinantna i  privlačna. Zovu je i rakun iz Mejna jer jedna od legendi kaže da je ova mačka nastala ukrštanjem domaće mačke iz Mejna s rakunom. Biološki, ovo je potpuno nemoguće, ali kada vidite njen dugi, raskošnokitnjasti rep, ne možete a da ne pomislite na ovu legendu. Jednako je nemoguća i biološka veza s risom, s kojim se ova rasa često povezuje zbog čuperaka na ušima.

Istina je da je rasa nastala u prirodi, spontano, mešanjem domaće mačke i najverovatnije, različitih evropskih dugodlakih mačaka, koje su stizale s doseljenicima na brodovima. Priče kažu da su Vikinzi u osvajačke pohode vodili svoje mačke koje su lovile pacove na brodovima, ali i da su Francuzi doneli s kraljevskog dvora neke primerke Angore i  Persijanaca, i da su te mačke ostajale i mešale se s mačkama iz Mejna.

Prva izložba na kojoj je zabeleženo učešće ove mačke održana je upravo u Mejnu, 1884. godine.  Već sledeće godine, u čuvenom Medisson Square Garden-u, u New York-u, braon tabby Maine Coon mačka postala je najlepša mačka izložbe.

Razvojem felinologije nakon Drugog svetskog rata, razvija se i standardizuje Maine Coon kao posebna rasa mačke koja biva priznata 1967. godine. Tada već na američkom kontinentu postoji desetak registrovanih odgajivačnica, među njima i najpoznatija Heidi Ho odgajivačnica, čije mačke su u pedigreu gotovo svih današnjih Maine Coon mačaka.

Zašto Maine Coon?

Maine Coon, takozvana rakunska mačka, bila dugih dvadeset godina moj je san. Sve godine života pre toga, bila sam luda za risom. A u risa sam se zaljubila, u ranom detinjstve, kad sam tek naučila da čitam, i čitajući, bolje reći, gutajući pripovijetke Branka Ćopića, natrčala na pripovijetku „Poslednja borba risa usamljenika“.  Ta ponosna životinja, uporna i hrabra, postala je jedan od junaka mog djetinjstva. Ubrzo sam saznala i kako ris izgleda. Upravo onako kako sam i zamišljala savršenog predstavnika mačjeg roda: krupan i snažan, gustog i prošaranog krzna…i uspravnih ušiju s čupercima na vrhovima. Te uši su me potpuno opčinile. Od tog trenutka, samo tako sam zamišljala mačku s kojom ću podijeliti svoj život i dom.

Nakon desetak godina, u časopisu „Zov“ ugledala sam svoj san. Velika mačka, smeđe boje, tabby šare, lavovski istaknute, široke njuške, ispitivački me je gledala. Najlepše od svega, imala je velike, visoko postavljene uši, s ogromnim čupercima. Bio je to prvi Maine Coon koga sam videla. Od tog trenutka, u listu mojih planova i životnih ciljeva, bilo je upisano: jednog dana, živjeću s ovim divnim bićima.

Vrijeme je prolazilo, planovi se ostvarivali, jedan po jedan. Završen faks, posao, porodica, djeca. Došao red na kućnog ljubimca. Internet, forumi, odgajivači, savjeti. I jednog dana, na jednoj stranici, mače iz mojih snova, kao onaj prvi, iz časopisa, upamćeni. Tako je stigao Orlando, toliko lijep, da ne može riječima da se opiše. Božanska ljepota, ona koja izaziva strahopoštovanje, u koju gledaš i shvataš koliko je priroda savršena. Nakon Orlanda, Tequila, a zatim i Korina. To je sada naša mačja porodica. Kada je troipogodišnja Lenka u vrtiću učila o porodici, rekla je da su njena porodica mama, tata, seka i mačke.

Pročitaćete na netu da ih zovu „nježni div“, da je privilegija imati ih u kući, da su radoznale, izuzetno vješte sa šapama, da se neobično i cvrkutavo oglašavaju,…još mnogo toga. Jeste, sve je to tačno, ali i mnogo više. To više postane tek kada dođe u kuću i postane član porodice i kada shvatite, da jednostavno, više ne možete da zamislite život bez njih.