Ima li hiperprodukcije u uzgoju rasnih mačaka?

Veoma dugo mi se ovo pitanje mota po glavi. Toliko dugo, da se pitam ima li smisla uzgajati u vreme kada je svako odgajivač i kada je svaka mačka uzgojna?

Kad god otvorim neke oglase, iznova se zgrozim onim što vidim. Nema šta se ne nudi, ekskluzivne, veoma retke i teške za uzgoj rase, po izuzetno niskim cenama. A po slikama, ne može da se prepozna rasa. Hiperinflacija-kvantitet nekontrolisano raste, a kvalitet pada.

Koji su uzroci i kako to zaustaviti? Čini mi se da su tri faktora ključna: nedostatak zakonske regulative, popustljivost felinoloških asocijacija i nesavesnost odgajivača i kupaca.

Zakonska regulativa postoji, ali s mnogo nedostataka, a i ne primenjuje se. O obavezi sterilizacije može samo da se sanja.  U jednom razgovoru s predsjednikom TICA asocijacije za naš deo Evrope, čovek me iznenađen nekim stvarima na našoj felinološkoj sceni upitao da li jedno naše lokalno društvo ima dozvolu od Vlade svoje zemlje da izdaje pedigree. Znate i sami odgovor.

Felinoloških asocijacija ima nekoliko, našim prostorima dominiraju tri (FIFE, TICA, WCF) plus lokalni klubovi koji su u manjoj ili većoj meri zavisni od pripadajućih federacija. U nekim je taj odnos dosta čvrst, u drugim prilično labav pa se i tu otvara prostor za određene mahinacije koje doprinose hiperprodukciji. U svakom slučaju, porazno je da se u sve tri do uzgojne dozvole dolazi veoma lako. Mačka više ne mora da postane šampion da bi se parila, čak ne mora ni da se izlaže. Odnos prema zdravstvenom  testiranju je labav i sve se svodi na preporuku i trebalo bi, umesto mora. A nove rase niču kao gljive posle kiše. Valjda je svima cilj da privuku što više odgajivača, pa postaju previše popustljivi, što vodi hiperprodukciji broja odgajivača, a samim tim i broja mačaka. 

 I na kraju, mi! Odgajivači i vlasnici. Teško ćemo, još uvek, uticati na zakone, na saveze i donekle, ali na same sebe možemo, samo ako želimo. U uzgoj se ulazi olako, bez svesti o ozbiljnosti i odgovornosti onoga što radimo. Pre svega bez dovoljno, ili čak, imalo teorijskog felinološkog znanja. I uzgojne mačke se biraju na isti način, ili po kriterijumu ovo mi je blizu, ili ovo je dovoljno jeftino. I ne radi se na sopstvenom razvoju.   S druge strane on iskusni i veliki uglavnom ne posvećuju pažnju edukaciji neiskusnijih. Svak je okrenut sebi i uglavnom, prodaji. I umesto da nam je svaka sledeća generacija kvalitetnija i zdravija od prethodne, mačke su sve udaljenije od standarda.  I kupci ulaze u priču jednako bezglavo kao odgajivači. Uglavnom vide, svidi im se i bez imalo znanja i učenja o rasi kupuju. Opet, uglavnom po kriterijumu, nek je jeftino ili zavedeni slatkorečivošću odgajivača. Da sve mačke nisu iste, a svi odgajivači ne rade na isti način, a da postoje i određeni zdravstveni testovi, uopšte nije bitno. Shvate nakon određenog vremena, kad dođe do određenih zdravstvenih problema ili slatko mače poraste u nešto što ne liči na datu rasu.  Pitanje za kraj, da se testirate: znate li na koje sve bolesti i na koji način treba testirati  mačke rase koju volite i kakav joj je standard? 

Kratak vodič kroz odgovorno vlasništvo

Počinje proleće. Uz sve one divne stereotipe o buđenju proleća, ptičicama i cvetićima, i ostalim veselim bla, bla, bla temama, u glavi mi je jedna mračna slika. Ona zbog koje su u prolećne dane bojim da izađem iz kuće. Strah me kontejnera, strah me kutija, strah me zabačenih i mračnih podruma...strah me da ću čuti glasove, ili videti mala, bespomoćna telašca. Da, proleće, sezona izbacivanja neželjenih potomaka. Ima ih, nažalost, u svako doba godine, ali u proleće najviše. I zato, učinite sve da vaši potomci ne završe na ovakav način. Sterilišite svoje ljubimce. Učinite to, bez obzira da li ste vlasnik ženke ili mužjaka. Nemojte misliti da niste krivi ako ih niste lično vi izbacili napolje, jer mnoge ulične mačke nose potomke vašeg nesterilisanog mužjaka. Nemojte misliti da vi niste krivi ako ste uspešno udomili sve mačiće vaše ženke. Jer i potomci njenih potomaka mogu završiti na ulici. A vi ste krivi koliko i novi vlasnik. Nemojte se pravdati nedostatkom novca, česte su akcije besplatne sterilizacije. A možete se obratiti za pomoć i nekom lokalnom društvu za zaštitu životinja. I ne, nemojte misliti da će vašoj mački nedostajati čari roditeljstva. Ako to mislite, zamislite kako će se tek osećati kad joj oduzmete tek rođene potomke i ostavite je s nabreklim dojkama i podivljalim hormonima. I ne, ne brinite da će mačke kao vrsta iščeznuti s lica zemlje, ako vi ne doprinesete njihovom razmnožavanju. Nisu ugrožene u tom smislu, a uvek postoji lepo mesto gde se mogu sigurno razmnožavati. A ulice gradova to svakako nisu. Ovo je jedan od segmenata odgovornog vlasništva, ali ne jedini. Pored sterilizacije, važno je da vašem ljubimcu obezbedite siguran prostor za život. Česta je dilema da li mačka mora ići napolje. Zapitajte se koliko je sigurna napolju gde vrebaju automobili, druge životinje ili naprosto, neprijateljski raspoloženi ljudi. Da li ste čuli za različite bolesti koje se prenose s mačke na mačku , a kojima je vaš ljubimac napolju izložen. Ako je unutra, što je mnogo bolje rešenje, potrudite se da vam prozori i terasa budu zaštićeni mrežom. Hrana? Ne, mačka nije svaštojed i neće joj prijati niti pogodovati njenom zdravlju da jede ostatke s našeg stola. Ma šta vaša baka govorila, mačke uglavnom ne podnose mleko. Mačka je mesožder i to je njena osnovna hrana. Pošto je većina vlasnika, bar u gradskim uslovima, orijentisana na kupovnu hranu, potrudite se da vaš ljubimac dobija hranu zadovoljavajućeg kvaliteta. Mnogo je sajtova na tu temu, nije teško doći do informacija. Ipak, preporučujem, bar tri puta nedeljno, da ljubimcu obezbedite čist mesni obrok. Papaline, pileći želuci nisu preterano skupi, a njemu će značiti. Veterinar? Ne znam za vas, meni je on veoma bitan u životu. Potrudite se da nađete pouzdanog veta koji će vas uputiti u vakcinaciju, osnove ishrane i zdravlja. Ne ustručavajte se da ga pitate bilo šta što vam se učini bitnim, niti da mu ispričate sve detalje iz života vašeg ljubimca. Mačke su nezgodni pacijenti, odlično podnose bol i teško otkrivaju simptome. Zato će svakom vetu pri postavljanju dijagnoze biti veoma važno da zna što više o životnim navikama mačke i promenama koje su se desile. Naravno da je bitno kad mačka izgubi apetit, postane depresivna ili ne kaki redovno. Vet to neće znati dok mu ne kažete. I ono najvažnije. Ljubav! Uz sve ovo, podarite vašem drugaru mnogo ljubavi, mora da se oseća važnim i voljenim. Ali ne zaboravite, ljubav nije zamena za sve prethodno napisano. Jer, ako završi pod točkovima, ili padne s prozora, teško da će mu značiti to što ste ga voleli i sada lijete suze. Mali su, bespomoćni su i naša su odgovornost! Ako to ne možete da prihvatite, ljubimac vam ne treba.

O sterilizaciji (ko zna koji put)

Moj stav o ovom pitanju je kristalno jasan i mislila sam da nema potrebe ponavljati ga, ali veoma često dobijam zanimljivo pitanje od potencijalnih budućih vlasnika MCO kućnih ljubimaca: „Zašto kupac nema pravo odlučiti da li želi ili ne želi sterilisati mače?“

Pre svega kupac ima pravo na odluku: može da uzme sterilisano mače od nekog odgovornog odgajivača ili može da ode nekom neodgovornom ko će mu dati ono što želi. O motivima onih neodgovornih, koji će dati nesterilisano mače za ljubimca neću da govorim, to je njihova stvar. Želim da objasnim motive odgovornih, pre svega svoje.

Prvo i najvažnije: svako mače rođeno u mojoj kući je moja odgovornost i daću sve od sebe da mu život učinim što lepšim i bezbednijim. A smatram da su rizici za sterilisanu mačku mnogo manji nego životni rizici nesterilisanog ljubimca. I želim da svako moje mače provede život maženo i paženo kod odgovornog vlasnika a ne da bude mašina za razmnožavanje.

Sledeći razlog je zdravstveni. Mislim da nema potreba ponavljati zdravstvene benefite rane sterilizacije, život bez teranja, mogućih upala i sličnih stvari. Svako koga zanima može da pronađe mnogo relevantne literature na ovu temu. I moram nešto da dodam, imam divnog veterinara, mladog, koji se trudi da prati svetske tokove i trendove. Zagovornik je rane sterilizacije i to je jedan od razloga zašto je deo našeg tima. Ali ne mogu da razumem veterinare koji „odokativno“ životinje proglašavaju rasnim i toplo preporučuju „bar jedno leglo“. Kao da nije dovoljno napuštenih životinja na ulicama.

Treći razlog je odgajivački. Niti može svako da se bavi uzgojem, niti je svaka mačka za uzgoj. Biti odgajivač ne znači proizvesti određen broj mačića godišnje, već učiniti nešto za rasu, unaprediti je, truditi se da svaki potomak bude kvalitetniji od roditelja. I zdrav, pre svega. Gajiti znači učiti, posmatrati, upoređivati, saznavati što više o rasi koju gajiš. I preuzeti odgovornost za ono što imaš u kući.

Ako ne činiš ništa od toga, a baviš se uzgojem ili bolje reći, pariš i prodaješ, uništavaš svoju rasu, jer potomci sve manje liče na nju i doprinosiš broju napuštenih životinja na ulicama.

Zapitajte se zašto je na ulicama sve više rasnih i polurasnih pasa, kao i mačaka koje su u tipu određene rase? Upravo zbog neodgovornih vlasnika i neodgovornih odgajivača, štancera.

I na kraju, da ponovimo: da, svaki kupac ima izbor. Uglavnom to je izbor između tri opcije. Ako ste odgovorni, želite ljubimca, ali vam nije bitno da je pripadnik određene rase, otići ćete do nekog udruženja za zaštitu ili azila, ili na ulicu i udomiti neku od napuštenih životinja i učiniti lepšim i svoj i njen život. Obično kasnije poželite još nekog ljubimca kad se u vama javi ljubav prema baš određenoj rasi. Kada skupite dovoljno informacija o rasi i odgajivačima i procenite šta jeste za vas, uzećete ljubimca od odgovornog odgajivača i on će naravno, biti sterilisan.

Oni treći, nećemo ih opisivati, s početka, uzeće nesterilisanu životinju i…Svi znamo kakve su posledice!

Domaća mačka omacila belog lava

Prateći felinološku internet scenu, čini mi se da nigde ne živi toliko rasnih mačaka koliko na našem prostoru. Fejsbuk, forumi, oglasi…puni su ponosnih vlasnika i još ponosnijih i uspešnijih odgajivača. Možda i poverujete, dok ne čujete vest da su se uparile dve lepe, domaće mace i kao plod njihove ljubavi na svet došao beli lav.

Pomislili biste da je u pitanju šala, dok ne upoznate ljude koji su zaista u ubeđenju da su kupili vrhunski primerak određene rase, a u stvari imaju mešanca, macu sličnu mnogim na ulici koje i dalje šetaju same i napuštene, jer se niko nije dosetio da ih nudi pod određenom etiketom. I da ih reklamira kao lavove. 

Zbog svega ovoga,  ako razmišljate o kupovini rasne mačke bilo bi dobro da znate nekoliko stvari.  Rasna mačka je po felinološkoj definiciji, mačka koja ima najmanje tri generacije predaka koji su pripadnici iste rase. Takva mačka mora da ima pedigre. Pedigre je dokument koji ne izdaje bilo ko, nikako vlasnik sam, već svetski priznat felinološki savez. Takvih ima nekoliko, a mačke na našim prostorima uglavnom dolaze s FIFE ili TICA pedigreom, ređe CFA i WCF.  Ako uzimate mače s FIFA pedigreom, dobićete uz njega vlasnički list, i pedigre će vam izdati lokalno FIFE društvo, a ako uzimate TICA mače,  dobićete registracioni list, na osnovu koga se vadi pedigre. U TICA federaciji lokalna društva ne izdaju registracione listove, već to čini TICA kancelarija  koja se nalazi u SAD-u. Ovakvi pedigrei će imati tri ili četiri kolone poznatih predaka. Ako vam odgajivač kaže da ni za živu glavu ovaj papir nikome ne pokazujete i da ga krijete kao zmija noge, znajte da taj dokument nije u redu. Nudi vam nešto lažno ili falsifikovano i plaši se da će prevara biti otkrivena.

I nemojte verovati ako vam neko kaže da ovaj papir mnogo košta i da je to razlog da uzmete  mače bez pedigrea. Verovali ili ne, ovaj papir košta nekih 40 evra i ne odražava se drastično na cenu mačeta.  Ono što zaista plaćate je ono što je uloženo u roditelje, njihov uzgoj i garanciju da ćete dobiti mače određenih eksternih karakteristika, genetskog nasleđa, dobrog zdravlja, temperamenta i naravi.  Sve ovo bi trebalo da se potvrdi i na izložbama.  Dobar uzgajivač će vam garantovati  zdravo mače, a to ne može bez zdravstvenih licenci koje su veoma skupe i često zahtevaju vođenje mačke daleko od svog grada ili čak, države.  Ne verujte nikome ko vas ubeđuje da je to nepotrebno. Dobićete bolesno mače, vezaćete se za njega i nećete hteti da ga vratite, a imaćete izuzetno visoke veterinarske troškove.

Ako vlasnik nema registrovanu odgajivačnicu, nemojte ga shvatati ozbiljno. Trudi se da smanji troškove uzgoja i ostane anoniman, što obično znači da i nešto krije. I da ćete verovatno, od takvog najpre kupiti lava s početka priče.

Ne nasedajte na priče o šampionskom poreklu. Kao i pedigrei, i  titule se izmišljaju, ako već slušate o šampionima, onda tražite zvaničan TICA ili FIFE sertifikat. Kao i pedigree, FIFA sertifikate izdaje lokalno društvo, TICA sertifikate izdaje centrala, nikako lokalni klub. Ne verujte sličicama s rozetama i sladunjavim pričama, već tražite originalan papir. Prosto, imate pravo na to.

Probajte da stupite u kontakt s vlasnicima mačića iz prethodnih legala i čujete njihova iskustva. Raspitajte se kod vlasnika mačića iz različitih odgajivačnica i upoznajte što više i odgajivača i vlasnika. To bar danas, u vreme interneta nije problem. Bilo bi dobro da ukoliko ste u prilici i posetite neku izložbu. Tek nakon svega toga, birajte mače.

Ukoliko se dvoumite, niste sigurni šta želite, od koga želite, ne kupujte. Sigurno ćete završiti s lavom, direktnim potomkom naše lepe domaće mačke.  A vi sigurno ne želite lava, ne na takav način.  Ima ih već previše na našim ulicama. Zato prošetajte lagano, pogledajte oko sebe i sigurno ćete susresti neko malo biće, tužnog pogleda, željno ljubavi i pažnje. Kad poraste, uz vašu pomoć, sigurno će postati lav, vaš lavić kome ste pomogli da poraste i koji vam ulepšava dane. I slobodno se svima hvalite da ga imate.

Ako nekada, kasnije, poželite da vašem tigriću našete društvo baš određene rase, setite se saveta s početka.  

Temperament i karakter Maine Coon mačaka

Nežni džin je mačka idealna za porodicu s decom i eventualno još nekim ljubimcem, jer je vesela, druželjubiva i veoma radoznala.Smatra se i jednim od najinteligentnijih predstavnika mačjeg roda. Naša prva mačka je stigla u naš dom kad je mlađa devojčica tek učila da hoda i prvi koraci su napravljeni u društvu s mačkom. Ime odgajivačnice je proisteklo iz njene fascinacije njegovim ogromnim šapama i stalnog ponavljanja tab-tab, što je bio uzvik divljenja prema tim ogromnim čupavim šapama, koje su toliko nežne da ona nikada nije dobila nijedu ogrebotinu. 

Radoznala je i teško ćete neki kućni posao da uradite bez nje. Želi da bude vaš pomoćnik u svim aktivnostima. Često ćete ostati i bez neke sitnice koju ćete nakon određenog vremena pronaći na tajnom mestu vaše mačke. Velike šape su izuzetno vešte pa će lako naučiti da otvara police, vrata, a obožava da vam vraća bačene loptice. Vaše goste će veselo dočekivati na ulaznim vratima a biće veoma srećna ako rešite da porodicu proširite još nekim ljubimcem.  Može se reći da je to mačka idealna za kuću, balansiranog temperamenta, dovoljno razigrana da možete da uživate u zajedničkim aktivnostima, a nimalo agresivna niti glasna da bi remetila vaš uobičajen stil života.

Radoznalost, i jaki lovački instikti mogu da budu opasni po mačku, pa morate voditi računa o svom ljubimcu dok ste napolju. Šetnja na otvorenom bez nadzora  i kontrole je nedopustiva, jer mačka nije svesna opasnosti koje je okružuju, a uvek imajte na umu da ova mačka može da skoči u visinu ili dužinu mnogo više od prosečne mačke.

Za razliku od većine ostalih rasa koje zimu radije posmatraju kroz prozor, i s radijatora, Maine Coon će uživati u snežnim radostima i sa zadovoljstvom vas pratiti u šetnjama po snegu, zahvaljujući  svom gustom, bogatom krznu.

Bićete iznenađeni i glasom mačke. To je visok, nežan i cvrkutav zvuk, kakav ne biste očekivali od jednog džina. Ali zvuk predenja je veoma glasan i često udružen s mumlanjem kojim izražavaju najveće zadovoljstvo.  Još kad se propne na zadnje šape, pozivajući vas na igru, imaćete osećaj da je ispred vas meče.

Vole vodu i uživaju da se igraju s njom. U posudu s vodom obično prvo umoče šape, pa tek onda piju. Smatra se da je to navika ostala iz vremena kad su živeli u divljini i pili vodu iz potoka.  Svaka igračka je zanimljivija ako je pre upotrebe natopljena vodom.

Ženke su ozbiljnije i u početku rezervisanije, dok se ne vežu za vlasnika. Kad steknete njeno poverenje, imaćete najodanije ljubimca kome neće promaći nijedna promena vašeg raspoloženja. Mužjak ostaje mače celi život, razigran i pomalo smešan, pogotovo kad zacvrkuće. 

Zbog izuzetno krupnog rasta, ova rasa dugo i sporo sazreva tako da punu veličinu i zrelost dostiže tek između treće i četvrte godine.

Standard Maine Coon rase

Standard Maine Coon-a podrazumeva  mačku  izuzetne elegancije i snage, divljeg izgleda i veoma nežne i pitome naravi. Mužjaci imaju od 8 do 12 kg, a ženke od 4 do 7. Iako teška mačka, ne sme da bude debela, čak i mužjaci od 12 kg moraju da izgledaju vitko i graciozno. Telo je pravougaono, snažnih, dugih nogu i dugog mišićavog vrata. Šape su okrugle, s čupercima krzna koji omogućavaju trčanje po snegu. Rep je dug, minimalno koliko i telo, raskošno kitnjast.

 Grudni koš je snažan i širok, pogotovo kod mužjaka. Dlaka je bujna, troslojna i poluduga, da bi štitila maču u ekstremno hladnim staništima. Različite je dužine, oko vrata je duža, tako da ostavlja utisak grive, takođe i oko ekstremiteta dok je na leđnom delu kraća.  Iako duga, dlaka je laka za održavanje, dovoljno je četkanje jedanput sedmično.

Kontura glave je četvrtasta, zbog brade i nosa koji moraju da grade kvadrat, mana je ako je prednji deo šiljat.  Poželjna je što  dublja brada i široka njuška koje stoje pod pravim uglom, a nos kod čela mora da ima jasno izražen prelaz, linija nosa i čela ne sme da bude ravna, već jasno odvojena. 

Uši treba da su velike i visoko plasirane, razmak između  je otprilike jedna širina uveta u korenu. Važno je da su uši dobro odlakane i da na vrhu ušiju ima dosta dlačica, tzv. linksova, koji pojačavaju njen divlji izgled čineći je sličnom risu. Oči treba da su između okruglog i  bademastog oblika. 

Mogu da budu jednobojne i  s tabby šarom, sa belinama ili bez njih. Dozvoljene boje su crna ili smeđa, riđa i njihove razblažene varijante, a to su plava i krem, kao i silver i potpuno bele mačke. Dozvoljene su sve boje očiju.

Poreklo Maine Coon mačke

Maine Coon je rasa prepoznatjiva po svojoj izuzetnoj veličini, divljem izgledu i blagom temperamentu zbog čega je nazivaju „nežnim džinom“. 

Potiče iz američke države Mejn, s prostora  poznatog po hladnoj klimi i oštrim zimama, gde su opstajale samo najsnažnije i najkrupnije mačke. Morale su da imaju dugo i gusto krzno koje  štiti od hladnoće i ne propušta  vodu,  krupne i okrugle šape s čupercima krzna i kožicama između prstiju da bi mogle brzo da trče i ne propadaju u sneg, duge uši s bogatim čupercima na vrhovima i dug i bogat rep koji mogu da obaviju oko sebe i ugreju se dok spavaju. Ovakve mačke stanovnici Mejna su gajili još u 19. veku, živele su na farmama, i lovile  zečeve, ptice  i ostalu sitnu divljač.

Poreklo  rase je pomalo mistifikovano, postoje razne legende i priče koje pokazuju koliko je rasa fascinantna i  privlačna. Zovu je i rakun iz Mejna jer jedna od legendi kaže da je ova mačka nastala ukrštanjem domaće mačke iz Mejna s rakunom. Biološki, ovo je potpuno nemoguće, ali kada vidite njen dugi, raskošnokitnjasti rep, ne možete a da ne pomislite na ovu legendu. Jednako je nemoguća i biološka veza s risom, s kojim se ova rasa često povezuje zbog čuperaka na ušima.

Istina je da je rasa nastala u prirodi, spontano, mešanjem domaće mačke i najverovatnije, različitih evropskih dugodlakih mačaka, koje su stizale s doseljenicima na brodovima. Priče kažu da su Vikinzi u osvajačke pohode vodili svoje mačke koje su lovile pacove na brodovima, ali i da su Francuzi doneli s kraljevskog dvora neke primerke Angore i  Persijanaca, i da su te mačke ostajale i mešale se s mačkama iz Mejna.

Prva izložba na kojoj je zabeleženo učešće ove mačke održana je upravo u Mejnu, 1884. godine.  Već sledeće godine, u čuvenom Medisson Square Garden-u, u New York-u, braon tabby Maine Coon mačka postala je najlepša mačka izložbe.

Razvojem felinologije nakon Drugog svetskog rata, razvija se i standardizuje Maine Coon kao posebna rasa mačke koja biva priznata 1967. godine. Tada već na američkom kontinentu postoji desetak registrovanih odgajivačnica, među njima i najpoznatija Heidi Ho odgajivačnica, čije mačke su u pedigreu gotovo svih današnjih Maine Coon mačaka.