O sterilizaciji (ko zna koji put)

Moj stav o ovom pitanju je kristalno jasan i mislila sam da nema potrebe ponavljati ga, ali veoma često dobijam zanimljivo pitanje od potencijalnih budućih vlasnika MCO kućnih ljubimaca: „Zašto kupac nema pravo odlučiti da li želi ili ne želi sterilisati mače?“

Pre svega kupac ima pravo na odluku: može da uzme sterilisano mače od nekog odgovornog odgajivača ili može da ode nekom neodgovornom ko će mu dati ono što želi. O motivima onih neodgovornih, koji će dati nesterilisano mače za ljubimca neću da govorim, to je njihova stvar. Želim da objasnim motive odgovornih, pre svega svoje.

Prvo i najvažnije: svako mače rođeno u mojoj kući je moja odgovornost i daću sve od sebe da mu život učinim što lepšim i bezbednijim. A smatram da su rizici za sterilisanu mačku mnogo manji nego životni rizici nesterilisanog ljubimca. I želim da svako moje mače provede život maženo i paženo kod odgovornog vlasnika a ne da bude mašina za razmnožavanje.

Sledeći razlog je zdravstveni. Mislim da nema potreba ponavljati zdravstvene benefite rane sterilizacije, život bez teranja, mogućih upala i sličnih stvari. Svako koga zanima može da pronađe mnogo relevantne literature na ovu temu. I moram nešto da dodam, imam divnog veterinara, mladog, koji se trudi da prati svetske tokove i trendove. Zagovornik je rane sterilizacije i to je jedan od razloga zašto je deo našeg tima. Ali ne mogu da razumem veterinare koji „odokativno“ životinje proglašavaju rasnim i toplo preporučuju „bar jedno leglo“. Kao da nije dovoljno napuštenih životinja na ulicama.

Treći razlog je odgajivački. Niti može svako da se bavi uzgojem, niti je svaka mačka za uzgoj. Biti odgajivač ne znači proizvesti određen broj mačića godišnje, već učiniti nešto za rasu, unaprediti je, truditi se da svaki potomak bude kvalitetniji od roditelja. I zdrav, pre svega. Gajiti znači učiti, posmatrati, upoređivati, saznavati što više o rasi koju gajiš. I preuzeti odgovornost za ono što imaš u kući.

Ako ne činiš ništa od toga, a baviš se uzgojem ili bolje reći, pariš i prodaješ, uništavaš svoju rasu, jer potomci sve manje liče na nju i doprinosiš broju napuštenih životinja na ulicama.

Zapitajte se zašto je na ulicama sve više rasnih i polurasnih pasa, kao i mačaka koje su u tipu određene rase? Upravo zbog neodgovornih vlasnika i neodgovornih odgajivača, štancera.

I na kraju, da ponovimo: da, svaki kupac ima izbor. Uglavnom to je izbor između tri opcije. Ako ste odgovorni, želite ljubimca, ali vam nije bitno da je pripadnik određene rase, otići ćete do nekog udruženja za zaštitu ili azila, ili na ulicu i udomiti neku od napuštenih životinja i učiniti lepšim i svoj i njen život. Obično kasnije poželite još nekog ljubimca kad se u vama javi ljubav prema baš određenoj rasi. Kada skupite dovoljno informacija o rasi i odgajivačima i procenite šta jeste za vas, uzećete ljubimca od odgovornog odgajivača i on će naravno, biti sterilisan.

Oni treći, nećemo ih opisivati, s početka, uzeće nesterilisanu životinju i…Svi znamo kakve su posledice!