O sterilizaciji (ko zna koji put)

Moj stav o ovom pitanju je kristalno jasan i mislila sam da nema potrebe ponavljati ga, ali veoma često dobijam zanimljivo pitanje od potencijalnih budućih vlasnika MCO kućnih ljubimaca: „Zašto kupac nema pravo odlučiti da li želi ili ne želi sterilisati mače?“

Pre svega kupac ima pravo na odluku: može da uzme sterilisano mače od nekog odgovornog odgajivača ili može da ode nekom neodgovornom ko će mu dati ono što želi. O motivima onih neodgovornih, koji će dati nesterilisano mače za ljubimca neću da govorim, to je njihova stvar. Želim da objasnim motive odgovornih, pre svega svoje.

Prvo i najvažnije: svako mače rođeno u mojoj kući je moja odgovornost i daću sve od sebe da mu život učinim što lepšim i bezbednijim. A smatram da su rizici za sterilisanu mačku mnogo manji nego životni rizici nesterilisanog ljubimca. I želim da svako moje mače provede život maženo i paženo kod odgovornog vlasnika a ne da bude mašina za razmnožavanje.

Sledeći razlog je zdravstveni. Mislim da nema potreba ponavljati zdravstvene benefite rane sterilizacije, život bez teranja, mogućih upala i sličnih stvari. Svako koga zanima može da pronađe mnogo relevantne literature na ovu temu. I moram nešto da dodam, imam divnog veterinara, mladog, koji se trudi da prati svetske tokove i trendove. Zagovornik je rane sterilizacije i to je jedan od razloga zašto je deo našeg tima. Ali ne mogu da razumem veterinare koji „odokativno“ životinje proglašavaju rasnim i toplo preporučuju „bar jedno leglo“. Kao da nije dovoljno napuštenih životinja na ulicama.

Treći razlog je odgajivački. Niti može svako da se bavi uzgojem, niti je svaka mačka za uzgoj. Biti odgajivač ne znači proizvesti određen broj mačića godišnje, već učiniti nešto za rasu, unaprediti je, truditi se da svaki potomak bude kvalitetniji od roditelja. I zdrav, pre svega. Gajiti znači učiti, posmatrati, upoređivati, saznavati što više o rasi koju gajiš. I preuzeti odgovornost za ono što imaš u kući.

Ako ne činiš ništa od toga, a baviš se uzgojem ili bolje reći, pariš i prodaješ, uništavaš svoju rasu, jer potomci sve manje liče na nju i doprinosiš broju napuštenih životinja na ulicama.

Zapitajte se zašto je na ulicama sve više rasnih i polurasnih pasa, kao i mačaka koje su u tipu određene rase? Upravo zbog neodgovornih vlasnika i neodgovornih odgajivača, štancera.

I na kraju, da ponovimo: da, svaki kupac ima izbor. Uglavnom to je izbor između tri opcije. Ako ste odgovorni, želite ljubimca, ali vam nije bitno da je pripadnik određene rase, otići ćete do nekog udruženja za zaštitu ili azila, ili na ulicu i udomiti neku od napuštenih životinja i učiniti lepšim i svoj i njen život. Obično kasnije poželite još nekog ljubimca kad se u vama javi ljubav prema baš određenoj rasi. Kada skupite dovoljno informacija o rasi i odgajivačima i procenite šta jeste za vas, uzećete ljubimca od odgovornog odgajivača i on će naravno, biti sterilisan.

Oni treći, nećemo ih opisivati, s početka, uzeće nesterilisanu životinju i…Svi znamo kakve su posledice!

Domaća mačka omacila belog lava

Prateći felinološku internet scenu, čini mi se da nigde ne živi toliko rasnih mačaka koliko na našem prostoru. Fejsbuk, forumi, oglasi…puni su ponosnih vlasnika i još ponosnijih i uspešnijih odgajivača. Možda i poverujete, dok ne čujete vest da su se uparile dve lepe, domaće mace i kao plod njihove ljubavi na svet došao beli lav.

Pomislili biste da je u pitanju šala, dok ne upoznate ljude koji su zaista u ubeđenju da su kupili vrhunski primerak određene rase, a u stvari imaju mešanca, macu sličnu mnogim na ulici koje i dalje šetaju same i napuštene, jer se niko nije dosetio da ih nudi pod određenom etiketom. I da ih reklamira kao lavove. 

Zbog svega ovoga,  ako razmišljate o kupovini rasne mačke bilo bi dobro da znate nekoliko stvari.  Rasna mačka je po felinološkoj definiciji, mačka koja ima najmanje tri generacije predaka koji su pripadnici iste rase. Takva mačka mora da ima pedigre. Pedigre je dokument koji ne izdaje bilo ko, nikako vlasnik sam, već svetski priznat felinološki savez. Takvih ima nekoliko, a mačke na našim prostorima uglavnom dolaze s FIFE ili TICA pedigreom, ređe CFA i WCF.  Ako uzimate mače s FIFA pedigreom, dobićete uz njega vlasnički list, i pedigre će vam izdati lokalno FIFE društvo, a ako uzimate TICA mače,  dobićete registracioni list, na osnovu koga se vadi pedigre. U TICA federaciji lokalna društva ne izdaju registracione listove, već to čini TICA kancelarija  koja se nalazi u SAD-u. Ovakvi pedigrei će imati tri ili četiri kolone poznatih predaka. Ako vam odgajivač kaže da ni za živu glavu ovaj papir nikome ne pokazujete i da ga krijete kao zmija noge, znajte da taj dokument nije u redu. Nudi vam nešto lažno ili falsifikovano i plaši se da će prevara biti otkrivena.

I nemojte verovati ako vam neko kaže da ovaj papir mnogo košta i da je to razlog da uzmete  mače bez pedigrea. Verovali ili ne, ovaj papir košta nekih 40 evra i ne odražava se drastično na cenu mačeta.  Ono što zaista plaćate je ono što je uloženo u roditelje, njihov uzgoj i garanciju da ćete dobiti mače određenih eksternih karakteristika, genetskog nasleđa, dobrog zdravlja, temperamenta i naravi.  Sve ovo bi trebalo da se potvrdi i na izložbama.  Dobar uzgajivač će vam garantovati  zdravo mače, a to ne može bez zdravstvenih licenci koje su veoma skupe i često zahtevaju vođenje mačke daleko od svog grada ili čak, države.  Ne verujte nikome ko vas ubeđuje da je to nepotrebno. Dobićete bolesno mače, vezaćete se za njega i nećete hteti da ga vratite, a imaćete izuzetno visoke veterinarske troškove.

Ako vlasnik nema registrovanu odgajivačnicu, nemojte ga shvatati ozbiljno. Trudi se da smanji troškove uzgoja i ostane anoniman, što obično znači da i nešto krije. I da ćete verovatno, od takvog najpre kupiti lava s početka priče.

Ne nasedajte na priče o šampionskom poreklu. Kao i pedigrei, i  titule se izmišljaju, ako već slušate o šampionima, onda tražite zvaničan TICA ili FIFE sertifikat. Kao i pedigree, FIFA sertifikate izdaje lokalno društvo, TICA sertifikate izdaje centrala, nikako lokalni klub. Ne verujte sličicama s rozetama i sladunjavim pričama, već tražite originalan papir. Prosto, imate pravo na to.

Probajte da stupite u kontakt s vlasnicima mačića iz prethodnih legala i čujete njihova iskustva. Raspitajte se kod vlasnika mačića iz različitih odgajivačnica i upoznajte što više i odgajivača i vlasnika. To bar danas, u vreme interneta nije problem. Bilo bi dobro da ukoliko ste u prilici i posetite neku izložbu. Tek nakon svega toga, birajte mače.

Ukoliko se dvoumite, niste sigurni šta želite, od koga želite, ne kupujte. Sigurno ćete završiti s lavom, direktnim potomkom naše lepe domaće mačke.  A vi sigurno ne želite lava, ne na takav način.  Ima ih već previše na našim ulicama. Zato prošetajte lagano, pogledajte oko sebe i sigurno ćete susresti neko malo biće, tužnog pogleda, željno ljubavi i pažnje. Kad poraste, uz vašu pomoć, sigurno će postati lav, vaš lavić kome ste pomogli da poraste i koji vam ulepšava dane. I slobodno se svima hvalite da ga imate.

Ako nekada, kasnije, poželite da vašem tigriću našete društvo baš određene rase, setite se saveta s početka.